Нисам сигуран да ли сам раније помињао, али када смо Петар и ја били заједно, имали смо и старатељство старијег рођака који има и физичке и когнитивне недостатке. Ја обожавам тог типа, али када сте дугорочни старатељ некога са таквим посебним потребама (а такође и родитељем дијете са посебним потребама), то може стварно ставити пуно стреса на ваш породични живот. Једноставно нема времена, никада.

Други парови морају да спусте своју децу у кревет и проводе сат или два, поново се спајају, деле своје дане, мазаве на каучу или само декомпресирају. Још увек смо имали члана породице који је био тако емотивно потребан као дјеца и потребан је брига и пажња која седи у дневној соби с нама сваке ноћи. Додајте га на породичне излете и понекад може постати заиста напет. Имао је врло специфична питања и нису увек добро сарађивали са децом или са било чим што смо покушали да постигнемо. Поврх свега тога, скоро никада нисмо могли да добијемо ситерку јер су све тинејџерке које су седеле децу биле непријатно и седеле старијег типа као што је он, тако да смо ретко добили ноћ од овога. Дефинитивно је било кључно питање које је стресало наш брак.

Једна од ствари коју сам покушала нежно инсистирати на Петру јесте да затражи од своје породице да помогне више. Петар има још три жива брата и сестара, а док ниједна од њих не живи близу, двоје су довољно близу да би сигурно могли узети рођака на посету неколико пута годишње. Највише што смо добили је недељу дана од једног брата сваке године, а недељно сваких неколико година од другог брата. Петер их никада више није питао, иако је био први који се жалио да никада нисмо добили паузу. Дозволите ми да вам кажем – те ретке недеље одавде и тамо било је експлозије свежег ваздуха. Помогао је пуњењу батерија, а рођак је ценио време које је посетио породицу коју је пропустио.

Од када је Петар отишао, сви су изненада почели да се бацају. Његов рођак је много пута путовао сваке године, а када је Петар узела децу на одмор са Стацијем, релативан посећује породицу тако да Петер и деца могу урадити све сјајне ствари Те године смо имали тешко време. Управо сам сазнао да други члан породице ступи на тањир и узима рођака за празнике. Знам да је ово ситно, али то ме некако обрише. Све те године, могли смо заиста искористити паузу и никад нису понудили, а сада када су наши бракови у прашини, они помажу? Да ли се осећају кривим? Да ли је Петер коначно развио кичму и тражио од њих да помогну? Или је Стацие спустио ногу и инсистирао да их замоли да мало поделе терет? Претпостављам да никад нећу сазнати, али драго ми је и за Петра и за његовог рођака да се то дешава. Обоје требају неко време са другим људима сваки пут и тада.

Да ли су ваши родитељи изненада развили изненађујуће понашање након што сте се раздвојили? Да ли те је љутило??